Библиотека Института за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринарству и шумарству је била посебна целина пројектоване организационе структуре ове велике научне институције. Пријемом у радни однос једног библиотекара и редовним издвајањем средстава за набавку књижног фонда библиотека је почела своју делатност 1960. године. Крајем 1963. године библиотека је усељена у адаптиране просторије централне зграде Института, које су те и наредне године опремљене савременим библиотечким полицама. Укупан фонд библиотеке крајем 1964. године бројао је око 900 наслова књига и 100 наслова часописа. Овај почетни фундус чиниле су књиге, претежно на руском и енглеском језику, и часописи међу којима су најбројнији били амерички, а затим домаћи, руски, енглески, француски, немачки, канадски, швајцарски, холандски, шведски и аустријски.
Библиотека је током целог периода разних унутрашњих организационих промена ИНЕП-а остала централизована целина чији је задатак био да набавља, прикупља, сређује и обрађује научну и стручну литературу и разноврсни документациони материјал из области примене нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринарству и шумарству.
Библиотечки фонд је од почетка обрађиван према тада важећим правилима за стручне библиотеке, дајући предност тзв. систематском сређивању литературе, односно УДК систему. Поред систематског каталога, вођени су и други каталози (ауторски, топографски), као и све друге евиденције предвиђене тадашњим законом о библиотекама Србије.
Формирање библиотеке Института за пестициде и заштиту животне средине почело је 1996. године на основу затеченог и необрађеног фонда преузетог након издвајања Центра за пестициде и заштиту животне средине из састава ИНЕП-а 1992. године и приступања Институту „Србија”. У време формирања уложени су посебни напори да се фонд обради, смести и сачува у условима великих радова на згради Центра који су трајали неколико година.
Према тренутном стању инвентара, фонд библиотеке чини укупно око 2100 књига и скоро 1500 годишта периодике, који су инвентарисани и каталошки обрађени у складу са Законом о библиотечкој делатности и Поступком за рад библиотека ЈУС ИСО 9001:2001. Фонд је такође обрађен и електронски у програмском пакету Библио, који је развијен, препоручен и инсталиран од стране Народне библиотеке Србије.
Библиотека Института је у 2008. години била претплаћена на девет страних часописа, а 16 је набављено кроз размену, док је набавка домаћих часописа текла у потпуности кроз програме размене са сродним институцијама, те је прибављено 19 наслова. Поред тога, часопис „Пестициди и фитомедицина” се у библиотеку Института депонује као обавезан примерак по основу суиздаваштва. Библиотека је за потребе истраживача такође у току прошле године набавила 33 стране књиге и седам домаћих наслова.
Политика набавке заснива се на тежњи да се, пре свега, прибављају најактуелнији наслови књига, као и водећи међународни часописи из појединих области који нису доступни на други начин. Поред тога, важан је и труд да се обнове, прошире и обогате размене публикација, односно часописа, што Институту треба да омогући повезивање са сличним установама у суседним и другим земљама Европе и света.
Библиотека је свим истраживачима, преко Народне библиотеке Србије, 2004. године обезбедила приступ базама података из сервиса Кобсон преко индивидуалних налога, тако да су могућности претраге за истраживаче, нарочито након локалног умрежавања, сада знатно побољшане.
У фонд библиотеке се обавезно депонују примерци магистарских радова и докторских теза истраживача Института, а поклања се пажња и прибављању сличних радова других научних радника који су од интереса за делатност Института.
У библиотеци се израђују и годишње библиографије објављених радова истраживача Института, а чини се напор и да се формира годишња збирка објављених радова и резимеа. Активно се сарађује на припремању публикација Института и разним другим пословима везаним за оптимално одвијање истраживачких пројеката и истраживачке делатности уопште.
Мада библиотека Института има статус специјалне библиотеке, па је самим тим затвореног типа, тј. њени чланови могу бити само запослени Института, негује се принцип узајамности и сарадње са другим институцијама, тако да приступ литератури у читаоници имају и студенти и научни радници других институција, за које се повремено обезбеђују и фотокопије радова из расположивих публикација. Са друге стране, за потребе истраживача Института обезбеђују се сепарати радова из фондова других установа.
Садашњи простор библиотеке чини сала од око 70 м2 која је у потпуности прилагођена функцији библиотеке. Фонд је смештен у затворене витрине, а у истом простору се налази и читаоница са 30 места, у којој се често одржавају скупови и презентације. Од опреме, библиотека тренутно има један рачунар са он-лине приступом, штампач и један фотокопир уређај. Просторија библиотеке је климатизована.
Библиотека има једног запосленог радника, који обавља послове преводиоца и библиотекара. У функцији преводиоца, сарађује са истраживачима на припреми радова и обезбеђивању разних других видова помоћи у комуникацији на енглеском језику, као и у коришћењу литературе. Такође, као лектор за енглески језик и преводилац, учествује у припреми часописа „Пестициди и фитомедицина”.