Свеске
2007.
VOL 22 *No.1
VOL 22 *No.2
VOL 22 *No.3
VOL 22 *No.4
2008.
VOL 23 *No.1
VOL 23 *No.2
VOL 23 *No.3
VOL 23 *No.4
2009.
VOL 24 *No.1
VOL 24 *No.2
VOL 24 *No.3
VOL 24 *No.4
2010.
VOL 25 *No.1
VOL 25 *No.2
VOL 25 *No.3
VOL 25 *No.4
2011.
VOL 26 *No.1
VOL 26 *No.2
VOL 26 *No.3
VOL 26 *No.4
2012.
VOL 27 *No.1
VOL 27 *No.2
VOL 27 *No.3
VOL 27 *No.4
2013.
VOL 28 *No.1
VOL 28 *No.2
VOL 28 *No.3
VOL 28 *No.4
2014.
VOL 29 *No.1
VOL 29*No.2
VOL 29 *No.3
VOL 29 *No.4
2015.
VOL 30 *No.1
VOL 30*No.2
VOL 30 *No.3
VOL 30 *No.4
2016.
VOL 31 *No.1-2
VOL 31*No.3-4
2017.
VOL 32 *No.1
VOL 32*No.2
VOL 32*No.3-4
2018.
VOL 33 *No.1
VOL 33*No.2
VOL 33*No.3-4
2019.
VOL 34 *No.1
VOL 34*No.2
VOL 34*No.3-4
2020.
VOL 35 *No.1
VOL 35*No.2
VOL 35*No.3
2021.
VOL 36 *No.1
VOL 36*No.2
VOL 36*No.3
2022.
VOL 37 *No.1
VOL 37*No.2
VOL 37*No.3
ПЕСТИЦИДИ И ФИТОМЕДИЦИНА / PESTICIDES & PHYTOMEDICINE
ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ЧАСОПИСУ
ИССН: 1820-3949 (до 2020.)
eISSN: 2406-1026 (једини формат од 2021.)
Издавач: Институт за пестициде и заштиту животне средине, Београд
Суиздавач: Друштво за заштиту биља Србије, Београд
Главни и одговорни уредник: др Дејан Марчић, научни саветник
Институт за пестициде и заштиту животне средине, Београд
dejan.marcic@pesting.org.rs
Менаџер часописа и лектор: Душица Маринков-Јовановић
Институт за пестициде и заштиту животне средине, Београд
dusica.marinkov@pesting.org.rs
Уредници области:
Пестициди: проф. др Душанка Инђић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
Болести биља: др Радивоје Јевтић, научни саветник, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад
Штеточине биља: проф. др Оливера Петровић Обрадовић, Пољопривредни факултет, Београд
Корови: проф. др Сава Врбничанин, Пољопривредни факултет, Београд
Редакциони одбор
Catherine Baroffio (Switzerland)
Assunta Bertaccini (Italy)
Dragica Brkić (Serbia)
Ismail Döker (Turkey)
Bojan Duduk (Serbia)
Mark Gleason (USA)
Tanja Gotlin-Čuljak (Croatia)
Vili Harizanova (Bulgaria)
Snježana Hrnčić (Montenegro)
Jovana Hrustić (Serbia)
Nedžad Karić (Bosnia and Herzegovina)
Ismail Kasap (Turkey)
Nickolas Kavallieratos (Greece)
Petar Kljajić (Serbia)
Zlatko Korunić (Canada)
Ivana Majić (Croatia)
Irena Mavrič Pleško (Slovenia)
Milica Mihajlović (Serbia)
Slobodan Milenković (Serbia)
Svetlana Milijašević-Marčić (Serbia)
Siniša Mitrić (Bosnia and Herzegovina)
Mariana Nakova (Bulgaria)
Aleksa Obradović (Serbia)
Ivan Ostojić (Bosnia and Herzegovina)
Svetlana Paunović (Serbia)
Radmila Petanović (Serbia)
Ivana Potočnik (Serbia)
Ljiljana Radivojević (Serbia)
Emil Rekanović (Serbia)
Brankica Tanović (Serbia)
Stanislav Trdan (Slovenia)
Rostislav Zemek (Czech Republic)
Обезбеђивање квалитета
Пријављивање радова онлајн: Сциндекс Асистент
Праћење рецензирања: Сциндекс Асистент
ЦроссРеф/ДОИ: доиСербиа
Заштита од плагијаризма: ЦроссЦхецк/иТхентицате
Легитимност цитирања: ЦитеМатцхер
Кључне речи засноване на тесаурусу: АКwА/КwАСС
Цели радови доступни на адресама: www.pesting.org.rs; www.doaj.org;
http://scindeks.ceon.rs/journaldetails.aspx?issn=1820-3949
Часопис Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine) објављује научне радове из области: токсикологије и екотоксикологије пестицида; фитопатологије; примењене ентомологије и зоологије; хербологије; заштите биља и прехрамбених производа; примене пестицида у комуналној хигијени и јавном здравству.
Часопис представља наставак публикације Пестициди, која је под тим именом излазила у периоду 1986-2003.
Часопис Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine) објављује оригиналне и прегледне, претходно необјављене радове.
Часопис је доступан у режиму отвореног приступа.
Радови који се прилажу морају бити написани на енглеском језику, са резимеом на енглеском и српском језику.
Од 2020. године, часопис излази четворомесечно (три пута годишње).
Од 2021. године, часопис Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine) објављује свеске само у електронском облику, без штампане верзије. Основне платформе на којима
се постављају садржаји часописа су: Scindeks (http://scindeks.ceon.rs/journaldetails.aspx?issn=1820-3949) и веб сајт Института као издавача.
Часопис се индексира у следећим базама: Цхемицал Абстрацтс, ЦАБ Интернатионал; ДОАЈ, ЕБСЦО, АГРИС, Сциндекс.
Током 2011. године, часопис је прешао на систем онлајн уређивања (Електронско уређивање – е-Ур) на порталу СЦИндекс Асистент http://scindeks.ceon.rs/journaldetails.aspx?issn=1820-3949. Овај систем уређивања омогућава функционалнију пријаву радова и комуникацију уредништва са рецензентима и ауторима, а обухвата и сервисе за контролу квалитета радова: CrossRef за доделу ДОИ, CrossChek за превенцију плагијаризма и KWASS за опремање радова кључним речима екстрахованим из речника/тезауруса. Електронско уређивање је усаглашено са Актом о уређивању часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС и обезбеђује вођење евиденције које овај акт налаже.
УРЕЂИВАЧКА ПОЛИТИКА
Поступак рецензије
Рецензенти
Примљени радови подлежу рецензији. Часопис Пестициди и фитомедицина (Пестицидес анд Пхyтомедицине) практикује обострано анонимни тип рецензије. За сваки рад се тражи мишљење најмање једног, а према могућностима два рецензента. Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других и није им познат идентитет других рецензената. Рецензенти се бирају искључиво на основу релевантних знања у вези са облашћу којом се рукопис бави. Не прихватају се сугестије аутора рукописа за избор рецензената.
Циљ рецензије је да главном и одговорном уреднику или другом надлежном уреднику помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити, као и да ауторима помогне да побољшају квалитет рукописа.
Рецензенти оцењују радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом.
Процес рецензије
Целокупни процесс рецензирања обавља се под надзором главног и одговорног уредника у онлине окружењу на ОЈС платформи СЦИндекс Асистент. Систем омогућава ауторима праћење целокупног процеса рецензирања њиховог рукописа.
Рукописи улазе у процедуру рецензирања тек након прве оцене о тематској усклађености и испуњености формалних захтева.
Избор рецензената спада у дискрециона права главног уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави.
Приликом избора рецензената избегава се постојање сукоба интереса између њих и аутора и/или извора финансирања њиховог истраживања.
Рокови за израду рецензије се генеришу на уређивачкој платформи СЦИндекс Асистент. Рецензија се сматра доприносом истраживачкој области и за њу се не додељује хонорар.
Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити / одбити), главни уредник може да затражи мишљење других рецензената.
Главни уредник шаље апстракт поднетог рада потенцијалним рецензентима, који се затим изјашњавају о прихватању рецензентског задатка. Рецензенти који задатак прихвате, добијају рецензентски образац који садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини једног рукописа. Од рецензената се очекује да наведу своја запажања и предлоге како да се поднети рукопис побољша.
Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописа. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.
Поступак рецензије у нормалним околностима траје до четири недеље, а изузетно до три месеца. Укупан период од подношења рукописа до објављивања износи у просеку 90 дана.
Решавање несагласности
Редакција обезбеђује контролу квалитета рецензије. Стога, главни уредник оцењује квалитет урађених рецензија.
У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, уредник ће проценити да ли је рецензија урађена објективно и у складу са академским стандардима, а може и да затражи мишљење других рецензената.
Додатни рецензенти се такође могу одредити у случају када се одлуке два рецензента (у смислу препоруке за објављивање или одбијања) разликују или су на неки други начин суштински несагласне.
Коначну одлуку о прихватању рукописа за објављивање доноси искључиво главни и одговорни уредник.
Одговорности
Одговорност аутора
Аутори своје прилоге часопису Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine) подносе на порталу за електронско уређивање SCIndeks Asistent: http://aseestant.ceon.rs/index.php/pif/
Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда и такав рукопис се моментално искључује из даљег разматрања.
Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима, омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда.
Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и гарантију да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
Аутори су дужни да приликом навођења аутора наведу сва, али само она лица која су битно допринела садржају рада. Уредништво ће сматрати исправним податке о ауторству и афилијацији који су наведени у текстуалном документу рада у случају да се разликују од оних који су наведени у метаподацима на уређивачкој платформи.
Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у одељку Захвалница.
Аутори имају обавезу да наведу назив и код истраживачког пројекта у оквиру којег је њихов рад настао, као и пуни назив институције која је пројекат финансијски подржала.
Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад (нпр. Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora или да обезбеде сагласност надлежних етичких комитета).
Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Дословно преношење делова других радова, укључујући текст, графике, табеле и други материал, мора се јасно обележити и приложити референца.
За сваки цитат у тексту мора се навести пуна референца у одељку Литература, доследно и у складу са изабраним АПА цитатним стилом који се у часопису користи. У одељку Литература треба навести све цитиране референце, али не и све изворе који су коришћени приликом припреме рукописа.
Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.
Аутори који открију значајну грешку или неправилност у свом објављеном раду, имају обавезу да о томе одмах обавесте главног уредника (или издавача) и да сарађују са њим/њом како би се рад повукао или исправио.
Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.
Подразумева се обавеза аутора за кореспонденцију да пре објављивања обезбеди сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено.
Пријављивањем рукописа аутори се обавезују на поштовање уређивачке политике часописа Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine).
Одговорност уредника
Главни и одговорни уредник уредник часописа Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine) доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити, руководећи се искључиво научном вредношћу пријављеног рада, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда. Главни и одговорни уредник се такође руководи уређивачком политиком и законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.
Главни и одговорни уредник задржава дискреционо право да примљене рукописе не одобри за објављивање, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима. По завршетку рецензентског поступка, редакција у разумном року обавештава аутора за кореспонденцију да ли се рад прихвата за објављивање.
Главни и одговорни уредник, као и уредници секција, не смеју имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима које разматрају. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује други уредник или изабрани члан Уређивачког одбора који није у сукобу интереса.
Уредници и чланови редакције морају да чувају информације и идеје изнесене у предатим рукописима као поверљиве и не смеју без изричите писане дозволе аутора да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања или за стицање добити.
Уредници и чланови редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.
Уредници имају обавезу да рецензентима обезбеде додатне податке о рукопису, укључујући и резултате провере рукописа на плагијаризам.
Одговорност рецензената
Рецензенти су дужни да уреднику у писаном облику доставе стручну и непристрасну оцену научне вредности рукописа. Рецензенти оцењују радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом. Рецензија мора бити у потпуности објективна, јасна и аргументована.
Рецензенти не смеју бити у сукобу интереса са ауторима или финансијерима истраживања. У случају сазнања да такав сукоб постоји, рецензент је дужан да о томе обавести главног уредника.
Рецензенти не смеју да прихвате рецензирање радова који не спадају у њихову област истраживања.
Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент треба да препозна важне објављене радове које аутори нису цитирали. Може да препоручи одређене референце за цитирање, али не сме захтевати цитирање радова објављених у часопису Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine), нити својих, уколико то није у потпуности оправдано. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да се исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.
Од рецензената се очекује да сугестијама помогну ауторима да побољшају квалитет рукописа. Када препоручују исправке, дужни су да ближе одреде начин на који се то може постићи.
Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.
Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави или не може задатак да обави у задатом року, дужан је да о томе обавести уредника.
Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.
Поступак рецезирања је стандардизован у оквиру онлине система за електронско уређивање у ком се све рецензије трајно чувају.
Етички стандарди
Поступак приликом кршења етичких стандарда
Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације/доказе.
- Главни и одговорни уредник одлучује о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
- Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
- Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.
- Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати као мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.
Ситуације окарактерисане као мањи прекршај (које не утичу на интегритет рада и часописа, нпр. када је дошло до неразумевања или погрешне примене издавачких стандарда) решаваће се у директној комуницкацији са ауторима и рецензентима, без укључивања трећих лица. Исходи могу бити:
- слање писма упозорења аутору/рецензенату;
- објављивање исправке, нпр. када правилно цитирани рад у тексту није наведен у попису литературе;
- објављивање белешке ерратум, нпр. када грешку направе чланови редакције.
У случају грубог кршења етичких стандарда, одлуку о пуступању доноси главни и одговорни уредник у сарадњи са уредницима секција, а мере укључују:
- објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
- слање службеног обавештења институцији у којој је аутор/рецензент запослен;
- повлачење објављеног рада у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова;
- ауторима ће бити забрањено објављивање радова у часопису током одређеног периода;
- упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.
Представљене мере могу се примењивати појединачно или истовремено. Ако је неопходно, у поступку се могу консултовати и стручне организације, тела или појединци.
Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE).
Спречавање плагијаризма
Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine) не објављује плагиране радове. Уредништво прихвата став да плагирање (тј. дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање, у циљу прикривања плагијата, делова текстова других аутора без јасног указивања на извор) представља јасно кршење етичких стандарда у истраживачкој области. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.
Плагијат обухвата следеће:
- дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавања копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника) на начин који је описан под Одговорност аутора;
- копирање слика, табела других садржаја из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.
Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени.
Ако се установи да је рад који је већ објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова.
Ради заштите од плагијаризма, поднесени рукописи се подвргавају провери коришћењем софтвера iThenticate/CrossRef у SCIndeks Асистенту. Добијене резултате потврђује главни и одговорни уредник у складу са препорукама Committee on Publication Ethics (COPE).
Повлачење већ објављених радова
У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етичких стандарда, објављени рад се мора повући.
У неким случајевима већ објављени рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене бројне и/или озбиљне грешке које нису резултат кршења етичког кодекса.
Главни и одговорни уредник може донети одлуку о повлачењу рада са или без сагласности аутора.
Рад се повлачи увођењем посебне ставке ‘Повучено’ (Ретрацтион) у садржај. У СЦИндекс-у, који представља примарну базу података часописа у пуном тексту, успоставља се веза (ХТМЛ линк) између рада који се повлачи и обавештења о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на ПДФ документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (РЕТРАЦТЕД).
Објављивање повлачења је у складу са препорукама ЦОПЕ, а изводи га ЦЕОН/ЦЕЕС као индексна база и агрегатор часописа.
Отворени приступ
Политика отвореног приступа
Часопис Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine) је доступан у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети. Корисници могу да читају, копирају, прослеђују, штампају и претражују радове у пуном тексту, као и да успостављају ХТМЛ везе до њих без тражења сагласности од аутора или издавача.
Право коришћења садржаја без тражења дозволе не ослобађа кориснике обавезе навођења часописа и садржаја на начин који је ближе описан под Лиценсинг.
Архивирање дигиталне верзије
У складу са законом, дигиталне копије свих објављених свезака архивирају се у законом одређену депозитну базу Народне библиотеке Србије и, истовремено, у Репозиторијум СЦИндекс – the Serbian Citation Index – као примарну базу пуног текста.
АПЦ статус
Часопис Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine) не наплаћује објављивање радова од аутора или било које треће стране. Пријављивање радова, припрема, као и објављивање су бесплатни. Не постоје никакви скривени трошкови.
Ауторска права и лиценцирање
Ауторска права
Аутори задржавају ауторска права на објављене радове, а преносе на издавача неексклузивно право да рад објави, да буде цитиран као издавач изворног рада у случају поновне употребе и да рад дистрибуира у свим форматима и свим средствима за пренос података.
Лиценцирање
Објављени радови биће дистрибуирани под лиценцом ЦЦ Ауторство – Делити под истим условима [Creative Commons Attribution ShareAlike 4.0 International license (CC BY-SA) ]. Ова лиценца дозвољава преузимање и редистрибуцију материјала свим средствима за пренос података и у свим форматима, као и ремикс, прераду и надограђивање, укључујући комерцијалну употребу, уз услов обавезног навођења аутора оригиналног рада, као и успостављања везе са лиценцом, указивања на прераду и дистрибуције новог дела под истом лиценцом као и оригинал.
Корисници морају навести пун библиографски опис изворне публикације (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), као и њен ДОИ број. У случају електронског објављивања, корисници такође морају успоставити везу са садржајем изворног рада објављеног у часопису Пестициди и фитомедицина (Pesticides and Phytomedicine) и лиценцом.
Аутори могу улазити у посебне, додатне уговорне аранжмане ради неексклузивне дистрибуције рада објављеног у часопису (нпр. ради постављања у институционалне репозиторијуме или објављивања у монографији) уз напомену о изворном објављивању у овом часопису.
Самоархивирање
Ауторима се омогућава да коначну, објављену верзију рукописа у ПДФ формату депонују у институционалне репозиторијуме и/или тематске базе података или да га објаве на личним веб страницама (укључујући и профиле на друштвеним мрежема за научнике, као што су РесеарцхГате, Ацадемиа.еду итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, у било које време након објављивања у часопису.
При томе се морају навести основни библиографски подаци о раду објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинцаија), као и ДОИ број (идентификатор дигиталног објекта) и лиценца.
Одрицање одговорности
Ставови изнесени у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.